Лично сматрам да студирање одређене области у великој мери утиче на начин размишљања и будућег погледа на свет. Менаџмент је мене научио да будем исправна, да сагледам ствари из више углова, да доносим одлуке, али и да не дам на себе, своје ставове и уверења. Свесно или не, студирање на Техничком факултету у Бору је била прекретница у мом професионалном развоју.

Била сам четврта година студија када је факултет склопио сарадњу са компанијом SERBIA ZIJIN BOR COPPER ДОО БОР. Много студената је било позвано на интервјуе, међу њима сам била и ја. Након неколико кругова саопштено ми је да сам примљена на стручно усавршавање и оспособљавање у Сектору за људске ресурсе, што је био мој избор. По дипломирању, компанија ми је понудила да останем и заснујем радни однос у истом сектору. Нисам очекивала да ће ми се указати оваква шанса, да пре званичног навршавања студија будем ангажована у мултинационалног компанији те величине.

У лепом сећању ће ми остати већина професора, јер су пре свега били људи и третирали нас студенте као себи равне. Професори су били ажурни и предузимљиви, у њима се видела борба за мали факултет из Бора, који је то што јесте захваљујући њима.

Супротно популарном мишљењу, морам да кажем да менаџмент није за сваког и да није сваког рођен да буде менаџер. Менаџмент мора да се воли и разуме. Будућим студентима бих рекла да не очекују да ће им неко гледати кроз прсте, већ да поштено обаве посао због кога су ту и покупе максимално знање које професори могу да им пренесу. Сваки оперативни део посла се учи и научи кроз пар месеци, али начин размишљања је нешто што се ствара, обликује и негује годинама.